Креативна ћирилица

Почетком децембра у просторијама ЈУ НБ „Ћирило иМетодије“ уприличена је изложба „Креативна ћирилица“. Ученици основних и средњих школа из Републике Српске, Србије, Хрватске и Швајцарске представили су љепоту ћирилице.

„Ова изложба је саставни дио пројекта `Очување и промоција ћириличног писма као културног насљеђа`, које наше Удружење проводи под покровитељством Министарстрва просвјете и културе Републике Српске. Наша замисао је била да пођемо од наших најмлађих, који су кроз своје креативне радове представили љепоту нашег писма,“ рекла је Александра Жутић, предсједник Удружења „Марко Поло“ из Бањалуке.

Изложба је организована у сарадњи са Библиотеком и Удружењем „Марко Поло“ и уз подршку Градске

управе.

 

Српски просветитељи

У Приједору је 17. децембра, поводом 1.150 година од смрти једног од твораца првог словенског писма Светог Ћирила, отворена изложба “Српски просвјетитељи” аутора Јеленка Бојића.

Бојић је на отварању изложбе истакао да је овај пројекат осмислило Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ “Просвјета” из Бањалуке, чији је он предсједник Градског одбора.

 

“Историјски посматрано постоје четири периода у развоју српске културе за која смо сматрали да су важна за српски идентитет и културу. То су узимање хришћанства, доба Ћирила и Методије, стварање модерне средњевјековне државе у доба Светог Саве, потом Доситеј Обрадовић, који је много тога донио у Србију и постао први министар просвјете и Вук Караџић, који је реформом језика и писма учинио много да се Срби уврсте у модерне европске народе”, рекао је Бојић. Додао је да од грађе, која је прикупљана више година, настала модерна изложба са текстом и сликом.

 

“Пошто живимо у модерно доба, учинили смо да се све то може гледати и електронски”, рекао је Бојић.

Додао је да је у питању путујућа изложба која путује од школе до школе јер је намијењена институцијама као наставно средство, те да је у Приједору изложен дио који се односи на Ћирила и Методија и на почетке словенске писмености.

 

Историчар Жељко Вујасиновић је нагласио да сви народи настоје да сагледају гдје су њихови почеци, те да је отуда важност ове изложбе, будући да се у једном дијелу дотиче првих српских просвјетитеља.

“Ћирило и Методије су, прије свега, словенски просвјетитељи и као и сви словенски, и српски народ преко њих улази у историју”, рекао је Вујадиновић.

 

Директор Народне библиотеке “Ћирило и Методије” Мара Ећим рекла је да је изложено 18 паноа на којима је приказан живот и рад српских просвјетитеља Ћирила и Методија.

Изложбу, коју је организовала Народна библиотека “Ћирило и Методије”, до краја јануара моћи ће да погледају грађани Приједора заинтересовани за историју српске писмености.