ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ, КЊИЖЕВНИК – СВИЈЕТ У КОЈЕМ ЖИВИМО ЈЕ ГЛОБАЛНО ЗЛОСТАВЉАНЈЕ
Владимир Кецмановић до сада је објавио више романа чији наслови шаљу довољно јасну поруку о чему се ради и који су путеви у књизи: “Последња шанса”, “Садржај шупљине”, “Феликс”, “Топ је био врео”, “Сибир”, “Каинов ожилјак”, “Осама” и “Немањићи”. Најновији роман “Кад ђаволи полете”, промовисао је у Приједору, поводом 60 година Народне библиотеке “Ћирило и Методије”.
Шта је, у најкраћем, суштина романа “Кад ђаволи полете”?
– Роман говори о богатом Американцу који усваја српског дјечака из дома за незбринуту дјецу. Нови дом је у почетку за дјечака био нека врста раја, да би се касније његов сан срушио када је кренуло злостављање. Роман је метафора за глобално насиље у коме данас живимо, које можда није веће него што је било у ранијим временима, али је сигурно прпраћено далеко вишим нивоом хипокризије него игдје и лажи које нам се намећу синхронизованом акцијом што преко таблоида, друштвених мрежа, што преко дјеловања невладиних организација. Ако не више израбљивани него икада, у сваком случају више смо идиотизовани неко икад.
Колико књижевност и књижевници утичу на стварност, било да је стварају или мијењају?
– Никад није утврђено тачно како књижевност утиче на стварност, али очигледно утиче на неке посебне начине, које није лако дефинисати, али сам сигуран да да.
Како је настао роман “Кад ђаволи полете”, којом идејом и маштом?
– У моменту када сам почео да пишем роман „Кад ђаволи полете“, био сам између два рукописа које сам почео у различитим периодима. Један од њих сам морао да оставим да се, како кажу, „укисели“, а други сам радио. Међутим, када сам дошао на идеју да пишем „Ђаволе“, био сам сигуран да треба да оставим та два романа за касније и да ово треба да почнем одмах. Конкретан повод ми је био двоструки аршин у третирању неколико сексуалних афера у Србији
Који су то двоструки аршини?
– У два случаја гдје су мушкарци оптужени за злоставлјање жена, комплетна јавност и све њихове колеге су их истог момента осудили без икаквих доказа и суђења. Када је један трећи колега оптужен за хомосексуално злоставлјање, сви ти исти су, аутоматски и без суђења, стали у његову одбрану. То говори о томе о чему причам, да нас идиотизују и да је оно што је у одређеном моменту популарно, присутно свуда у јавности, док се оно што није, гура под тепих, да би се извукло једног дана кад дође на ред. Док не дође на ред, потребно је на то указивати.
Друштвене мреже често називају гробарима новинарства и образовног система. Колики утицај или сметњу имају на књижевност?
– Можда чак најмање сметају књижевности од свега што сте навели, па могу чак да буду и инспирација за књижевност. А да су штетне, штетне су ужасно, јер ту та демократизација коју друштвене мреже подразумијевају, доводи до своје супротности и до тога да ријеч највећег идиота и највећег генија има потпуно исту тежину. Довољно је да геније каже идиоту: “Ти си идиот”, он се самим тим спустио на ниво тог идиота, дошао је на његов терен и идиот побјеђује. Иначе, убрзано технолошко смјењивање нових образаца на друштвеним мрежема дио је тога и по мени је опасно, не зато што се појављује нешто ново, јер су се увијек појављивале нове ствари, него због брзине којом се ствари мијењају. Мислим да контрола више не постоји и да ти владари из сјенке колико их има, чак и кад би хтјели, не могу ни да предвиде ни да прате шта се дешава. Мислим да је воз остао без машиновође и нека нам је Бог у помоћи.
Колико су радњом, поруком, метафором и судбином повезани ваши романи “Последња шанса”, “Садржај шупљине”, “Феликс”, “Топ је био врео”, “Сибир”, “Каинов ожиљак”, “Осама” и “Немањићи”?
– Хтио или не хтио, све што пише један човјек, повезано је на неки начин. У мом случају на тематском плану су повезани „Топ је био врео“ и „Осама“ ,а на суштинском плану „Топ је био врео“ и „Кад ђаволи полете“ на једном дубљем нивоу. Што се тиче „Каиновог ожиљка“, он има неку конекцију са „Осамом“ због личности Иве Андрића који је у „Каиновом ожиљку“ главни јунак, као и личности измаштаног гестаповца поријеклом из Босне који се ту појављује, а има везу сароманом„Осама“ који је настао као покушај одговора шта је то „Проклета авлија“ у 21. вијеку.
Хоћемо ли некад из вашег пера прочитати и роман “Кад анђели полете”?
– Тренутно пишем једну књигу поезије, о којој не бих још да износим детаље, она се неће звати „Кад анђели полете“, али ће имати отприлике тај смисао.
извор: Козарски https://kozarski.com/vladimir-kecmanovic-knjizevnik-svijet-u-kojem-zivimo-je-globalno-zlostavljan%D1%98e/