Легат

Легат

Легат (латински legatum, завјештање, оставштина) је тестаментом завјештан поклон библиотеци. Легат може бити комплетна приватна библиотека, збирка умјетничких предмета, збирка личних предмета познате личности, његова преписка и намјештај. Води се и чува као посебна, јединствена и цјеловита збирка и његове јединице се не смију распоређивати у друге библиотечке збирке. Библиотека доноси правилник који дефинише поступак и критеријуме за прихватање легата.

Легатор (латински legator, завјешталац) је лице које оставља тестаментарним завјештањем насљеђе или дио насљеђа неком лицу или институцији.

Легатар (латински legatarius, прималац  легата) је лице или институција којој је завјештањем у насљеђе остављен дио или цјелокупна оставштина завјештаоца, а који, по закону, немају својство насљедника.

Народна библиотека „Ћирило и Методије“ је легатар два Легата – сликара Драгутина Митриновића и др Васе Предојевића.

Легат Драгутина Митриновића се састоји од 898 књига које обухватају велики број области (књижевност, умјетност, филозофију, историју итд.), док је значајан дио књига штампан готицом крајем 19. и почетком 20. вијека. Књиге Легата дозвољено је користити искључиво у Читаоници Народне библиотеке „Ћирило и Методије“.

 

Легат и аутопортрет Драгутина Митриновића

 

ДРАГУТИН МИТРИНОВИЋ, сликар (Приједор, 15.2.1903- Београд, 1997) Похађао је Уметничко-занатску школу у Београду и 1919/20. (Љ.Ивановић, М.Миловановић) и Кунстгевербешуле у Бечу 1920/21. Завршио је академију у Кракову 1925. и Национални конзерваторијум за умјетност у Паризу 1936. године. Његово дјело карактерише колористички реализам с искуствима импресионизма и интимизма четврте деценије. Учествовао на колективним изложбама у Паризу (1929-1938). Бавио се витражом, мозаиком, таписеријом и ликовном педагогијом.

 

Најстарија књига Легата Драгутина Митриновића је „Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима“ Вука Стефановића Караџића, штампан 1852. године у „штампарији јерменскога намастира“ у Бечу.

 

 

 

С обзиром на чињеницу да извјестан број публикација које припадају фонду Легата породице Митриновић не посједују библиографске податке о години издања, било је неопходно информисати се о тим подацима из других извора. У ту сврху, коришћене су одређене интернет стране. У овом претраживању пронађени су подаци за један дио публикација, док за остале није било могуће утврдити годину издања. Године издања обиљежене црвеном бојом представљају податке преузете са интернета, те се сматрају релевантним за публикације на које се односе.