Књижевне вечери

Дружење са Марчелом

У организацији НБ „Ћирило и Методије“ почетак нове школске године обиљежило је гостовање Марка Шелића Марчела, музичара, књижевника, новинара.

„Други пут сам у Приједору и претпостављам да су, некако под утиском прошле књижевне вечери, добри људи Приједора дошли на идеју да се уприличи  једно овакво дружење са средњошколцима. Ко веле, можда ћу ја некога привући читању. Драге воље ако могу,“ истиче Марчело.

„Његови текстови, били у прози, а поготово они у реперском духу, у поезији, утичу на младе генерације, пошто је Марчело изузетно ангажован пјесник,“ нагласила је директорка Библиотеке Мара Ећим.

Поред приче о музици и књигама, коментарисао је и садашњу позицију младих људи. Каже да су са времена од његове 20. године осјетно промијенила.

Двије ствари које нас тренутно трују, сажима у двије ријечи: мржња и кич.

„Једно је социолошка, а друга као културолошка појава. Кад бисте морали сумирати зашто ти  људи пакују кофере и једног дана одлазе, мислим да ове две ствари, уз стандард и незапосленост, пресуђују. То није нешто што можемо да решимо у једној књижевној вечери, али можемо макар да пробамо да попричамо о овим првим факторима које сам навео. У мржњи на нашем терену и о кичу на нашем терену. А све ми се чини да би се и са стандардом дешавало нешто друго кад би људи мало с трепавица очистили ове две ствари. Онда би видели јасније, па би се ствари мењале и стандард би, најзад, морао да дође у ове крајеве“, сматра Шелић.

 

Исидора Бјелица Пајкић

Исидора Бјелица Пајкић промовисала је своју нову књигу „Шта жене желе“, 27. септембра 2019. године у НБ „Ћирило и Методије“. Књига је настала као одговор на бројна писма у којима су јој се читатељке деценијама исповиједале и тражиле одговоре на питања о љубави, страсти, браку, срећи… свему ономе што се прећуткује.

„Последњих пет година радим као дуални терапеут и скоро 95 одсто проблема које људи имају произилазе из чињенице да немамо емотивно образовање. Како да будемо емотивно независни, да нисмо увредљиви, да не мешамо љубав са везаношћу, љубомором. Дио преписке сам искористила за моју књигу `Шта жене желе`,“ рекла је Бјелица.

„Код нас је све табу тема. Од еротике до болести, брачног односа, оно што је занимљиво је да је срамота рећи да имаш неке психичке проблеме, дилеме, срамота је да се разведеш, да ниси удата. Срамота је све. Зато што је Балкан сурово тло, где се људи утерују у хипокризију и то је велика пресија. Пуно посла треба да се изађе из те хипокризије, не само на емотивном него и на интелектуалном нивоу,“ додаје Исидора и истиче да је борба са тешком болешћу много промијенила.

„Оно што је најрелевантније на оваквим дружењима јесте емоција коју добијем од публике. Данас се све мери материјалним добрима, међутим када мало боље размислимо, сви ми живимо од љубави. Ја дајем љубав кроз моје књиге, добијам је заузврат и тако се међусобно духовно лечимо,“ поручује Исидора.

„Ја сам то пригрлила и схватила да кад немаш будућност, кад живиш сваки дан као да  је посљедњи, буквално се ти мењаш. Мења се твој однос према животу. То је величанствено и ослобађајуће за его, немаш те неке глупе проблеме са таштином и принуђен си да радиш на себи,“ порука је Исидоре Бјелице са веома успјешног дружења са својом публиком.

 

Четрдесет пет година књижевног рада Боре Капетановића

                                                                                                  

Поводом обиљежавања 45 година књижевног рада, Боро Капетановић се дружио са Приједорчанима на књижевној вечери под називом „Увијек боли кад се воли“.

„Судбина је хтјела да будем рођен у знаку дјевице, од оца Стевана и мајке Радојке. У двадесетој сам био лијеп, у тридесетој паметан. Таман кад је требало да постанем богат, на Балкану је нестало струје. Почео је рат. Отишао сам у рат па у избјеглиштво. Данас сам у Бањој  Луци са братом и мајком. И даље пишем,“ истакао је Боро.

„Прије 10 година сам био у Приједору и обиљежио 35 година књижевног рада, а у међувремену, овај чико је ушао у читанке и у лектире, а остарио је 10 година,“ прича Капетановић.

Књижевно вече је водила пјесникиња Драгана Крагуљ, Борина дугогодишња пријатељица.

„Боро и ја се знамо из ране младости, када смо своје пјесме заједно објављивали у омладинским часописима. Он је изузетно значајан пјесник на мапи српске поезије, који је, стицајем околности, недовољно проучаван, зато што немамо књижевну критику која се више бави савременом поезијом,“ нагласила је Крагуљева.

Мара Ећим, директор Библиотеке, изразила је задовољство што је Боро Капетановић био њихов гост. За ових 45 година књижевног рада, добио је значајна признања, а