ДРАГУТИН МИТРИНОВИЋ, сликар (Приједор, 15.2.1903 – Београд, 1997) похађао је Умјетничко-занатску школу у Београду 1919/20. и Кунстгевербешуле у Бечу 1920/21. године. Завршио је академију у Кракову 1925. и Национални конзерваторијум за умјетност у Паризу 1936. године. Његово дјело карактерише колористички реализам с искуствима импресионизма и интимизма четврте деценије. Учествовао је на колективним изложбама у Паризу (1929-1938). Бавио се витражом, мозаиком, таписеријом и ликовном педагогијом.
Тематика ових књига обухвата велики број области – књижевност, умјетност, филозофију, историју итд. Значајан дио књига штампан је готицом крајем 19. и почетком 20. вијека.
Најстарија књига Легата Драгутина Митриновића је „Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима“ Вука Стефановића Караџића, штампан 1852. године у „штампарији јерменскога намастира“ у Бечу.